Čudnovate zgode jedne čarobnice

Molim!- rekla je Serenity gušeći se čakem koji joj je izlazio i na nos.- Kevin Cheelsy te pozvao na spoj!
-Ma nije to nikakav spoj- Sam je bila malo neugodna ta tema.
-Znala sam!-
-Što si znala?-
-Da se od tebe može nešto napraviti.- Serenity je otpila jedan veliki gutljaj čaja od borovnice pogledala kroz prozor, vani je puhao hladni vjetar pa je danas većina učenika bila u drutvenim prostorijama baš kao i Sam i Serenity. Smjestile su se na kožni crveni kauč ispred velikoga kamina. Pogled joj je pao na Sam.- I što ćeš obući?-
-Što ću obući? Pa nisam razmišljala o tome? I nije me pozvao na spoj.-
-Ma kako nije, to je spoj, nemore biti ništa drugo, kad dečko pozove curu za Valentinovo da izađu negdje onda je to spoj.- Serenity ju je pogledala pjekornim pogledom- zar opet nisi slušala kad sam ti pričala o odnosima između cure i dečka-
-Pa jesam ali nisam baš shvatila-
-Aha znači nisi, no nema veze imamo još samo dva dana da smislimo što ćemo.- Serenity je ustala odlučno, imala je onaj svoj luđački pogled i smješak.- Idemo vidjeti što ćemo obući- povukla je sam za ruku o otišle su stubama do spavaonice.

...... ....... .......
-Neću to obući! Rekla sam ti sto puta nevolim rozu boju i točka.-
Serenity je navaljivala da sam obuče rozu majicu sa crnom prugom sa strane i crnu suknju sa rozim cvjetićima.
-Daj ajde izgledat ćeš tako slatko- pošla je prema svojoj kutijici za nakit i itvadila rozu maramu. -Još ovo i izgledat ćeš fantastično.-
-Srentiy ovo je glupo ja to nemogu nositi ovakve stvari nikad ne nosim.-
-Ma daj ovo su najnovije stvari iz Pariza.-
Serenity je bila kćer imućnih čistokrvnih čarobnjka, majka joj je opsjednuta modom pa je to s vremenom prešlo na Serenity, imala je stvarno ukusa no ovo što jhe predlagala da Sam obuče bilo je zadnja moda ali ne pogodna za svakodnevnu odjeću.
-Serenity, ja bi nešto drugo.- pogledala ju je pogledom koji je govorio ne sili me da ovo obučem.
-Dobro. Ajmo naći nešto drugo.-
Nakon pola sata u sobu je ušla Selma- Hej curke, što vi radite?- stanje u kojoj je zatekla sobu bilo je katastrofalno, odjeća je bila razbacana svugdje po podu, više se nije vidio niti kremasti tepih, po krevetima su stajale suknje svih boja. Soba je izgledala kao da je u nju pala bomba.
- Tražimo što će Sam obući, ima spoj- rekla je sa zadovoljstvom Serenity.
-Spoj?- Selma je bila pomalo šokirana
-Nije spoj-javila se Sam koja se nije niti vidjela jer je stajala iza brda robe . Kada je krenila da se oslobodi zapela je o cipelu nagnula se na stranu srušila noćnu lampu i udarrila glavom o grevet-AAA.....- bolno je uzdahnula Sam.
-Jesi se jao udarila.- priša joj je Selma i pomogla da ustane- Tko te pozvao na spoj?- upitala je radoznalo kada je Sam sjela na krevet.
-Kevin- oglasila se Serenity
-Kevin Sawyer. Onaj mali koji je snama na obrani od mračnih sila. Onaj šmokljan.- Selma je bila šokirana nikad nije mislila da bi netko ko Kevin skupio hrabrosti pitati nekoga za spoj.
-Ma ne on, Kevin, onaj zgodni, onaj iz petog. Igra metloboj, sigurno si ga već vidjela.- rekla je serenity ponosno
- Kevin Cheelsy!!!!- proderala se Selma-Onaj Kevin!- zaprepastila se-Kada? Di? Gdje? Kako?-Selma je sjela na krevet pokraj Sam.Sam o je rekla-Ne mogu vjerovati.-
-Nisam niti ja mogla- složila se Serenity.
-Pa nije to ništa važno, smo me pozvao na čaj u subotu.
-Nije važno pozvao te van na Valentinovo. Vi čak niste niti sklupa,a mene Septimus nije niti pozvao van za Valentinovo kamo li ga je spominjao.- Selma se ustala napravila par koraka i srušila se na krevt- Život nije pošten !- rekla je i pokrila glavu jastukom.
-Sigurno ćete pitati- pokušala ju je utješiti Sam.- ima još dva dana-
-Nadam se, bilo bi bolje za njega-

Do valentinovog je ostalo još samo tjedan dana. Sam je prisilno ila već dva tjedna na lekcije ponašanja kod serenit. Naučila je osnove. -Ima tu još puno posla, nećemo uskoro završiti- zaljučila je Serenity.
Selma se u međuvremenu smirila i pomirila sa Sam. Sam joj se uljudno ispričala i ona je prihvatila ispriku.

...... .....
-Naučili smo osnove još nam peostaje izgled.- Zaključila je Serenity.
-Molim kakav izgled?-
-Pa Samantha-Sam je mrzila kad je tako zovu- ti si kao što si već sama mogla zaključiti cura. I cure se uređuju, njeguju češljaju- ovaj dio je posebno naglasila- mislim zar se ne vidiš u ogledalu.
-Znam, ali nikako ne mogu počešljati kosu previše je valovita i strši i.......-
Pa možda bi je mogla i rasčešljati da je stalno ne zaveživaš u rep.-
-Ali kada treniram za metloboj onda mi je najbolje da mi je zavezana u rep- branila se Sam
-A kako bi bilo da zavežeš pletenicu ne opterećuje kosu, i lijepše bi ti stajalo.-
-To traje predugo pa mi je lakše......-
-Za ljepotu treba vremena.- Serenity je bila uporna kada nešto odluči onda će to i napraviti. Ovaj put je odlučila od Sam napraviti sljedeću miss.- prvo što ćeš napraviti jest ići oprati kosu ovim regeneratorom.-
-Regeneratorom, ali ja to nikad ne koristim.-
-Vidim, ajde sad-
- NO kakvi je ovo, da vidim što piše- na Samino zaprepaštenje na boci je pisalo koniski regenerator- Serenity mislim da si pogriješila. Ovdje piše........-
-Znam što piše, za to tvoje čudo što azivaš kosom treba nam nešto malo jače-

....... .............

Nakon pola sata Serenity je uspjela rasčešljati Saminu kosu. Prvi put u životu joj je kosa bila normalna.
Njena inače neukortiva valovita crveno plava griva je danas bila sasvim uredna. Nije izgledala kao nepočešlana cura koja je više podsjećana na dečka nego na curu nego na normalnu djevojku.
-I što kažeš- uz osmjeh je rekla Serenity, zadovoljna rezultatom
-Ma super je- Samm je bila pomao oduševljena nikad nije mislila da bi ovako izgledala.-samo će sutra biti opet kakva je bila-
-Neće.-
-Zašto?-
- Zato jer ćeš ovo češće raditi pa će ti uvijek biti normalna-
-Ali nemam vremena-
-Morat ćeš ga pronaći-
-Ali....-
-Nema ali- Serenity je bila uporna- i evo ti kremu. pružila joj je malu bijelu tubi na kojoj je pisalo Softe.
-Za što?-
-Za pjegice-
-Nemam problema s pjegicama- pružila joj je tubu natrag nije želela još i neke kreme mazati po sebi pranje kose regeneratorom joj je bilo dovoljno.
-Ma uzmi je.- Stavila joj je kremu u torbu.-I to bi bio zadnji sat. Ako ti nešto ne bude jasno onda samo pitaj.Ajmo sad već je devet sati, za petnaest minuta morami biti u južnoj kuli..
Pokupile su sve kreme pobrisale vodom zaprskani kameni pod i zlatne špine i umivaonike. Obrisale velika cvjetovima ukrašena ogledala i otišle iz kupaonice za učenike četvtih razreda.

..........
Sredinom sljedećeg tjedna dogodilo se nešto neobično

-Sam- začuo se glas Kevina Cheelsya, metlobojskog igrača doma Rangemon.
-Da?- Sam nije bila naviknuta da joj se netko obraća, pogotovo ne najzgodniji petaš, svi su je smatrali nepočešljanom šeprtljom koja dobro zna igrati metloboj.
-Pa mogu li razgovarati malo s tobom?-
-Pa može, naravno-
-Nasamo-
-Aha može-
-Ajdemo prošetati vrtom-
-Ok-

Nakon nekoliko minuta koliko im je trebalo da zamaknu iz vidkokruga ostalih učenika, nakon što su se izgubili iza brojnih grmova, Sam je napokon prva nešto rekla.
-Pa što si me trebao, nešto u vez s metlobojem-
-Pa ne baš-
Sam je sad bila zbunjea jedino o čemu bi dečki s nojm htjeli pričati jest metloboj. Tada bi bili na istoj valnoj dužini inače nebi komunicirali o ničemu drugomu.
Kevinu je očito bilo malo neugodno ili nije zano kako bih ju nešto pitao.
-Znaš, super ti je to.... to novo s kosom-
Sam je malo pocrvenila sveje očekivala samo nije kompliment, malo se zacrvenila- Pa hvala- Tada su im se pogledi sreli pa je Sam brzo pogledala u suprotni smjer. Opet nekoliko minuta stanke.
-Pa znaš Sam, htio sam te pitati bili......, ako bi htjela, naravno i ako nemaš nikakvih drugih obaveza, ili ako imaš onda.......-Kevin se skroz smotao, to je Sam pomalo zabavljalo pa se nasmješila.- O očito nećeš kad se smješ.- Kevin se okreuo da ode.
-Ne, ne krivo si shvatio, uhvatila ga je za ruku- ostani, nije mi ništa smješno niti ti se smijem. Reci što si mi htio reći.-Sam je tek saad vidjela kako lijepe tamno smeđe oči ima, jednostavo ju je njegov pogled hipnotizirao.
-Pa htio sat te pitati, hoćeš li u subotnu, znaš da idemo u Little town, bili otišla samnom na kavu ili čaj, onako poslije podne, ako hoćeš?- Pogledao ju je onim svojim tamno smeđim očima, na trenutak Sam nije koga reći niti riječi onda je samo iz nje izašlo
-Pa bih, naravno.- niti sama nije znala zašto je to rekla i kako.
-O dobro, mislio sam da ćeš eći da nećeš, pa vidimo se onda u subotu.
-Dobro, vidimo se-
Prije nego li je rekla išta drugo Kevin ju je poljubio u obraz i rekao- Vidimo se, moram ići.-
Sam je nekoliko minuta stajala ispod ogoljele bajame držeći se za obraz i zurila kako Kevin odlazi . Sve ovo joj je bilo neobično, ali i užasno lijep osjećaj željela je da potraje još malo.

Bližio se dan zaljubljenih. Selma je taj dan čekala već godinu dana tj. od prošleg Valentinovog. Ove godine je bilo u subotu i ravnateljica miss Lorelin je organizirala vožnju brodicama za dvije osobe za učenike šestih i sedmih razreda, no umjesto da je to vesleli to je Selmu još više deprimiralo.
-Ovo je nevjerovatno, diskriminacija učenika četvrtih razreda.-
-Daj, Selma smiri se i tako školske ljubavi ne traju zauvijek.- Pokušavla ju je samiriti Sam
-Što ti to znači da me Septimus ne voli? Ha jesi to mislila reći?- sad je Selmina histerija prerasla u bjes.
-Ma nisam, samo sam ti pokušala objasniti da ovo sve malo kako bih ti rekla opuštenije vidiš. Evo naprimjer Idy i Geeorge oni su bili skupa od prvog razreda pa sve do šestog pa su odjednom prekinuli. Zašto? Neznaju niti sami samo su rekli da nisu osjetili onaj čar kao prvi put.............-
- Moja i Septimusova ljubav će trajkati vječno!!- proderala se i odmarširala iz knjižnice
- Tišina djevojke ovo je ipak knjižnica odjednom se pojavila pokraj knjih knjižničarka mišijeg glasa niskog stasa, i okruglih naoćala crnih okvira.- ako ćete i dalje stvarati galamu morat ću vas zamoliti da izađete iz knjižnice jer ima učenika koji pokušavaju učiti.-
-Dobro idemo mi- ustala se Serenity i povukla Sam za sobom

Što je ovo bilo zašto si me odvukla?-
-Slušaj Sam- počela je Serenity pedagoški- ono sa Selmom.-
-Što? Samo sam je pokušala spustiti malo na zemlju previše se brine oko tog glupog dana.-
-Sam. Ponekad mislim da i nisi cura.- Serenity je očito živciralo Samino neznanje- Ona je zaljubljena što joj god ti govorila ona te neće poslušati.
-Ali......-
-Nema ti tu ali, ona će radtiti po svome sve dok se ne opeče, pa će se prizemljiti. I od tada joj nemoj pregovarati na takav način.
- Na kakav način?-
-Ma onako grubo, trebaš joj nježno objasniti, ili jošđ bolje ne petljati se u njene ljubavne avanture.-
-Da to sve shvatim trebale bi mi repeticijie-
-O dobro napokon, sutra ćemo započeti!- Serenity je bila oduševljena
-Početi s čime?- Sam je sada bila skroz zbunjebna
-S repeticijama iz ponašanja-
-Molim!? Ma ja sam se samo šalila-
-Ja nisam sutra u pet sati dođi u praznu prostoriju broj trinaest na četvrtom katu.
-Ali....-
-Nema ali-serenity je već bila na pola kristalnog koridora- surta u pet.

......... prohladni jesenski vjetar počeo je raznositi šareno lišće oko bjelog dvorca koji je stajao na vrhu jendog povećeg brežuljka. Izgldedao je kao oni iz bajke, obrastao bršljanom koji se polako počeo sušiti. To je bio Magix i premda je škola bila tek stara 300 godina, bila je poznata po izvanrednim čarobnjacima koji su je završili. Oko nje bila je ogromna listopadna šuma.
-Sam!-prodeala se Selma- punašnija djevojčica ljubičaste kose.-Probudi se, opet ćemo zakasniti!-
-Molim! Ma koliko je sati?-
-petnaest do devet.- ljutito je rekla Selma
-Zašto me nisi probudila za doručak?-
-Jesam, zvala sam te pet puta a ti si rekla 'još samo pet minuta'. Pa sam milila da ćeš nakon pet minuta sići, ali ti opet nisi.-ljutito je odvratila Selma i pogledajla je prijekorinim pogledom sa svojim žutim očima.
-No dobro nemoj se ljutiti, što uopće imamo prvi sat?- Sam je lijeno ustala iz kreveta prošla prstima kroz svoju valovitu crvekasto plavu kosu.
............
-Gospođice Wattson opet kasnite!- povikala je Visoka časobnica bljeđe puti špicasta nosa. Ditro je dohvatila svoju knjižicu u kojoj pise kad tko kasni, namistila svoje trokutaste naoćale i počela pisati Samantak Kimberley....... kasni po sedmi put ovaj mjesec. N
-No dobro- oglasila se dubokim, ali iznimno ugodim glaom za slušati, prosesorica Scout- krenimo, otvorite udžbenike na strani 125 redak 17. I Samantha počmite čitati.
........................
-Sam- rekla je nježnim glasom Serenity- oćeš mi pomoći s ovim nekim napitkom iz čarobnih napitaka. Pružila joj je stari izlizani udžbenik, čarobni napitci prvi stupanj,- ne ide mi ovaj neki napitak znaš pa sam te htjela pitati hoćeš li sjesti samnom drugi sat pošto radimo u grupama još ću pasti iz tog predmeta.
-Nema problema- vedro je rekla Sam
-O hvala ti mislila sa da ćeš reći da nećeš-
-Ma nemoj biti glupa i ti meni uvijek pomogneš-
-Dobor onda vidimo se poslije-
Serenity je bila djevojka krhke građe bijede puti i skroz svjetle plave kose koja joj je ležerno padala na ramena. Reklo bi se da je albino da nije imala one skroz svjetle plave oči. Imala je okruglo lice, koje pomalo i nije pristajalo na njen tanki trup. Pokraj nje sam je izgledala kao nepošljana divljakuša, ona njena crvenkasto plava kosa svugdje je štrljila, koliko god se trudila nije ju mogla ukrotiti pa je odustala od toga.
Serenity je bilo jako važno kako izgleda, posvetila bi se potpuno tome, često je predlagala Sam da joj srede kosu no ona je odbila sa zaključkom da će sutra ipak izgledati jednako loše pa se ne treba niti truditi.
..................

P.S. Imam pitanje za vas. Molim vas odgovorite mi, Kako vam se sviđa moja slika koju sam nacrtala? I što mislite o mojim postovima.

Znaš Sam falit ćeš mi.-rekla je starica dok su se vozili starom cestom i u bakinom starom Rolls Royceu Silver Cloud III lwb iz 1965. Auto je bio star no baka ga je njegovala i nipošto ga nije htjela zamijeniti novim. Navikla se na njegova stara već izlizana kožna sjedala i bijelu boju.
Jurili su starom seoskom cestom i napuštali predivne listopadne šume i prelijepu rijeku koja je tekla kroz krajolik i tako ga činila jedinstvenim prizorom. Lišće još nije počelo žutjeti činilo se da još ljeto traje, ljetne sparina još se osjećala u zraku. Sam je pomislila:
-Ovo je zadnji put u devet mjeseci da vidim ovaj prizor, falit će mi. Falit će mi izležavanje na ležaljci ispod staroga hrasta, falit će mi šetnje šumom i osluškivanje šumskih zvukova. Čak će mi faliti i ona stara kuća usred ničega.- Često se pitala zašto tamo žive, usred ničega, u jednoj maloj dolinu odvojenu od ostatka svijeta, okruženom šumom s lijeve strane i s rijekom s desne strane. Najbliže naselje je bilo udaljeno pola sata autom kad se vozi 100 km/h i sat i pol pješice. Išli su samo u grad kupiti hranu svaki tjedan, baka je često pekla kruh pa nisu imali potrebu ići svaki dan. Često ju je pitala zašto ne odu živjeti tu no baka je samo na to odgovorila: -Radi tvoje sigurnosti.- Sam nije ništa razumjela, no prestala je pitati nakon što je zaključila da je to jedini odgovor koji će dobiti od nje.
-Sammy slušaš li ti mene uopće?- prekinula ju je baka.
-da naravno.- reče Sam kao da se probudila iz sna
-I o čemu sam pričala?-
-Pa, o ..... e...- trudila se sam da se sjeti iti jedne riječi koju je baka rekla
-Eto opet, rekla sam ti već sto puta da trebaš slušati još ćeš pasti razred ako si počela ne slušati.- ljutila se baka- Moraš uvijek pozorno slušati pa će te učitelji zamejtiti.
.Bako već si mi to rekla sto puta!¨- Sam više nije mogla slušati istu priču. Svaki put bi joj počela pričati da mora slušati. - Nego zašto smo odbile onaj poziv od one škole kako se zvala.....mislim da je nešto s H... H, a znam Hogwarts. Zar ne?
-Pa već sam ti objasnila, škola je u Engleskoj, a mi živimo u Americi. Troškovi bi bili preskupi. A ne znam zašto ti šalju pismo za upis u školu u Engleskoj, pa ti su ljudi pukli. Ja si to ne mogu priuštiti.-
-Ali rekli su da je besplatno da se samo trebali platiti nešto malo.- Sam nije shvaćala zašto je baka ne pušta tamo. Nešto joj je bilo čudno nada kad je dobila pismo postala je malo živčana i nervozna hodala je po kući i govorila samo nešto da si to ne mogu priuštiti. To nije ličilo na baku koju je Sam poznavala. Ona bi joj priuštila sve, ali od tog dana baka se malo promijenila postala je blago rečeno čudna.
-Sam, onda bi imala obavezu tamo se zaposliti, a onda bi još i ostala tamo a ja bi ostala sama.
-Dobro dobro- Sam nije htjela slušati bakina kukanja dvadeset minuta- shvatila sam.
-Dobro aha ovo sam ti htjela reći- baka se malo smirila- moj muž bi bio tako ponosan ovo je jedna od najboljih škola u Americi. Često je pričao o njoj, joj kad se sjetim starih vremena......-baka je opet počela bila je u svom elementu. Voljela je pričati o svome pokojnome mužu. Ponekad bi znala pričati o njemu po cijele dane bi ju imao tko slušati. Sam je već sve znala o njenome djedu Henryju Wattsonu.
-Bako htjela si mi nešto reći, a ne pričati o djedu.-
-O malo sam se zanijela, dušo ne znam kako ću bez tebe bit će mi tako dosadno, no nema veze.Kao prvo ponosna sam da su te pozvali u tu školu. Roditelji bi bili sigurno ponosni na tebe. Kao drugo dat ću ti dvije muževe knjige o travarstvu i obrani od mračnih sila. Predmeti u toj školi su jako teški drže ih još dva užasno stroga profesora i njegove bilješke će ti sigurno koristiti.-
-O hvala ti.- Sam je bila još uvijek pod dojmom, njeni roditelji, baka je i o njima pričala, sve najbolje no nije imala niti jednu sliku o njima pa nije znala kako izgledaju. Iz bakinih priča si je predočila neku sliku. Zaključila je da joj je otac bio visok imao je plavu kosu, jednako plavu kao njeni prirodni plavi pramenovi i plave oči koje je Sam naslijedila od njega. Majka joj je bila visoka imala je crvenu dugu valovitu kosu, i zelene oči. Nosila je oko vrata amulet u obliku mjeseca koji i Sam nosi oko vrata. Baka je rekla da joj ga je majka ostavila posljednji put negoli je otišla. Roditelji su joj poginuli u strašnoj nesreći o kakvoj je nesreći riječ baka nikad nije htjela reći, no svaki puta kad bi pričala o tome lecnula bi se. Bili su moćni čarobnjaci, i to je sam saznala i da ona ima magičnih moći koje nije smjela koristit. Saznala je sve o magiji, sve joj je to ispričala baka, i premda je bila bezjak dosta je znala o magiji jer joj je muž bio čarobnjak pa je od njega naučila dosta.


.............
-Pa došlo je vrijeme za rastanak.- rekla je baka i iz njenih bademastih očiju su počele curiti krupne suze.
-Hej bako nemoj plakati- nije voljela da je baka tužna, snažno ju je zagrlila i ušla u vlak. Znala je da će baki biti jako teško sljedećih devet mjeseci, no znala je da će si naći neki hobi da se zabavi.

Samy- čuo se nježni starački glas gospođe Wattson- Sam, ajde dušo probudi se, zakasnit ćeš još u školu.
-Još samo pet minuta- rekla je pjegava jedanaestogodišnja djevojčica, čupave crveno plave kose.- Koliko je uopće sati?-
-Deset do sedam-
-Ma ima još vremena.- govorila je Sam dok se još uvijek borila sa snom.
-Ne nema, moraš biti na kolodvoru u osam sati.- strogo je rekla mala starica crvenkasto sjede kose- i sam znaš da do kolodvora ima pola sata, a ti nisi još ni torbu spremila.-
-Evo, evo, bez panike molim!- mrzovoljno je rekla i ustala iz kreveta.- gdje je Cle?
-To bi ti trebala znati tvoja je mačka i ti ćeš se morati brinuti o njoj sljedećih devet mjeseci.-
-Mjau- začulo se mijaukanje iz ormara.
-Cle!- zar si pet spavala u mom ormaru. Pogledaj sada moju robu, puna je mačjih dlaka! Ajde u košaru moram se još spremiti.
-Da si se jučer spremila kao što sam ti rekla, ne bi sada trebala ništa napraviti nego opati zube i uzeti kovčege.- zaključila je starica i spustila se niz stube u dnevni boravak da pripravi doručak.
-Dobro, dobro!- mrzovoljno je uzvratila Sam nije joj se dalo slušati prodike- zašto mi jučer nisi tako objasnila!
-No dobro odakle ću početi?- čudila se Sam
Mala sobica na katu bila je pretrpana robom i knjigama. Posvuda su bile mačje dlake. Odjeća je ispadala iz ormara, knjige pobacane po krevetu i podu. Ostatci hrane su ležali posvuda.
-Bako! Zašto mi nisi pospremila sobu!- proderala se Sam
-Ja ti neću moći pospremati stvari i sobu dok si tisućama kilometra udaljena od mene. U školi vještičarenja i magije Magix se traži disciplina. I vrijeme je da se naučiš malo reda.- mirno je odgovorila baka.

U sedam i trideset sam se spustila u prizemlje. Ostavila je pretrpani kovčeg u hodniku i otišla doručkovati.
-Vrijeme je za polazak.- vedro je rekla starica.
-Što nećemo prije doručkovati?- pomalo razočarano je odvratila Sam.
-Nećemo imati vremena imamo još taman pola sata do kolodvora.
-Ali….- pobunila se
-Nema ali. Sad uzmi kovčege i idemo. Gdje je Clein kavez. Pomoći ću ti. Ponijet ću ga.
-Samo kavez?-
-Pa da samo kavez ipak sam ja žena u godinama!.Ha ha.-Nasmijala se i izašla kroz vrata.
-Vidim da si se dotjerala!- primijeti Sam
I jest njena baka je obukla najbolju kremastu suknju i najsvečaniju košulju koju je našla u ormaru. Izvrsno joj je pristajalo uz njenu prosijedu crvenu kosu i bademaste oči. Samina baka se još dobro držala za svoje godine. Bila je stara no nije htjela da joj se godine vide. Otkad joj je muž tragično poginuo počela se paziti više, jer je shvatila da je život dragocjen. Tu prazninu koju je ostavio gospodin Wattson nakon smrti, popunila je Sam. Zavoljela je tu malu djevojčicu i premda joj nije bila prava nuka. Sam je to znala i cijenila je jako Gospođu Wattson zbog toga što ju je prihvatila.

Mrzim onog luđaka- odmah je počela Sam čim je ušla u društvenu prostoriju.
-Koga?Zašto?- upitao ju je Harry koji je bio udubljen u pisanje eseja od 10 stranica za profesoricu McGonagall.
Harry i Sam su se sprijateljili od kad ju je Hermiona predstavila u društvenoj prostoriji svima. Sam je bila uvjerena da neće naći niti jednog prijatelja no prevarila se. Premda je bila pomalo šeprtljava, pomalo neuredna i zaboravna sve je oduševila svojim smislom za humor i vedrinom. Sam nije bila tip osobe koji plane na svaki ispad. Sve je podnosila s humorom. Sve je oduševila osim Malfoya i Snapea.
-Gospođice Wattson, sat je gotov predajte mi ispit.- rekao je Snape i uzeo joj test pet minuti prije zvona.
-Ali nije još zvonilo i svi drugi mogu pisati- bunila se Sam
- Gospođice Wattson, vidio sam vas kako cijeli sat gledate u test Hermione Granger. I sami vrlo dobro znate da prepisivanje nije dozvoljeno. Stoga vam uzimam test.- Snape je uživao, nacerio se i nastavio dalje hodati po razredu gledajući jeli još tko prepisiva.
-Hej Samy- posprdno je šapnuo Malfoy- izgleda da pamet nije prelazna ne koristi ti to što se družiš s tom mutnjakušom Grangericom....
-Umukni Malfoy- prekinula ga je Sam- ne govori tako o Hermioni, ti si jedan običan mali, razmaženi balavac...............
-Gospođice Wattson, prepisujete, ometate druge dok pišu test............- pobjesnio je Snape
-Profesore, nisam prepisivala, kako bih mogla prepisivati Hermiopna sijedi tri klupe ispred mene, samo sam rekla Goylu da prestane lupati po mojoj stolici i zapitkivati me koja su rješenja.........- pokipila je Sam.
-Gospođice Wattson ovo je kap koja je prelila čašu kako se usuđujete meni pregovarati. Večeras kod mene u sedam sati ćete doći odraditi kaznu i tako svaki dan do praznika, a nakon praznika još ćete dva tjedna dolaziti u moj kabinet za kaznu.
-Ali profesore,........-
-Nema ali i sada van!!!- Snape je kipio.
U tom trenutku je zazvonilo i Sam je odmarširala iz učionice, Malfoy i još neki Slytherini su joj se smijali i dobacivali svakakve uvrede. No ona se nije obazirala na te male provokacije. Mučilo ju je više što večeras neće moći u knjižnicu.

.......... -Ah to- započne Harry- Snape je i prema meni takav od prve godine, mene mrzi zato jer je moga tatu mrzio, a ne znam zašto tebe ne voli.
-Neznan ni ja, vjerojatno mu je ona gnjida Malfoy ispričao neke laži- Sam je još uvijek bila bijesna.
-I do sada si bila u njegovom kabinetu. Što si radila?-
- Ma preslagivala neke pergamente po abecedi. Luđak! On je ugodno sijedo na svom stolu i pisao nešto. I usput mi se cerio. Ma najrađe bi ga. Uf-
- Ma nemoj se obazirati na njega- reče Harry da ju malo smiri.
-Kako ne bih!?- opet započne sam
- On ti je takav nemožeš ga promijeniti. No ajde mi pomozi oko ovog eseja za McGonagellicu.-
-No dobro neću više o njemu samo ću se još više iznervirati. Što ti treba?- odlučno reče Sam u nadi da će zaboraviti na današnji događaj.

-I?-
-Što i?- Zbunjeno je odvratila Sam
- I što se događa između tbe i Marcusa Belbyja?-znatiželjno upita Hermiona
- Kako misliš što se događa? Ništa se ne događa-
-Pa nebih rekla. Hermiona je bila uporna
- Zašto?- Sam nije znala o čemu priča
-Vidjela sam te nekidan kako pričaš s njim.-
- I što je u tome loše- spremno odvrati sam
-Pa on se smijao na svaku tvoju šalu. I nosio ti je knjige.- Hermiuona nije htjela odustati
-Aha, to. Ma samo mi se odužio. Nosila sam punu hrpu knjiga i on mi se ponudio da mi pomogne zato jer sam mu nekidan posudila neke moje bilješke.- izvlačila se Sam
-A zašto ste se tako smijali? Činilo mi se da se on samo ne odužuje, da tu ima nešto više?
-Ah Hermiona samo smo pričali što tu ima loše. Nekako smo na istoj valnoj duljini. Znaš?-
-No dobro ajdemo napisati zadaću do kraja. A kad ti kažeš da nema ništa onda nema ništa.-
Hermiona je naizgled odustala, znala je da tu ima nešto više. I odlučila je otkriti o čemu se radi.
Nije to samo bila školska ljubav. Nešto je bilo čudno sa Sam, koliko joj god prirasla srcu u ova dva mjeseca, koliko god se dobro slagale činilo joj se da nešto skriva. Nešto veliko.
Nije znala što, ali joj se činilo da kad bi to otkrila da bi to promjenilo život svima.

Dali vile uopće postoje- pitalas e Sam dok je gledala u slike vile iz prastare knjige u knjižnici. -Pa nema čvrstog dokaza da postoje u bezijačkom svijetu, ali ovdje u svijetu magije......-
-Molim, ah Hermiona ti si. Ma nemoj se ti zamarati to sam se samo ja tako pitala, he he često pričam na glas.-
-Nisam mislila da ima itko u knjižnici u doba ručka.-
-Pa svratila sam malo, nisam imala pametnijeg posla- rekla je Sam i rukom prošla kroz svoju valovitu crvenkasto plavu kosu.
-Lažeš- odvatila joj je Hermiona.
-Ja,..... ma ne, ne ..... ne lažem. Zašto bi ti lagala?- nervozno je odvatila Sam i ponovo rukom prošla kros kosu.
-Zato jer nemamo što za učiti, svatko je sada na ručku ili u društvenmoj prostoriji. Slušaj Sam znam da ti je neugodno zbog onoga pada prvi dan, ali nemoj se izolirati zbog toga. To je sve već zaboravljeno.-
-Aha, dobro.... to dobro imaš pravo moram se malo ukolpiti ipak mi je ovo već sedmi da ovdje. Da, da.-
-No dobro da mi dokažeš da ćeš se ukopiti hajdemo u društvenu prostoriju. Želim te upoznati s Harryjem Ginny i ostalima. Harryja si već sigurno vidjela ali ti ga niam predstavila jer je bio zauzet i tako.-predložila je Hermiona.
-Pa dobro, idemo.- nesigurno je rekla Sam.

ah, život nije nimalo lak pomislila je Sam. Dok je koračala hodnikom. Samo pet minuta prije osramotila se kao nikada u životu, a započela je takorekući novu život. ..... .....
-Dragi učenici,- oglasio s Dumbledore kad je anpkon zavalada tišina u velikoj dvortani.- znam da nije običaj da nam dolaze novi učenici u sred polugodišta no ovo je tek lisotpad pa se nadam da će naša nova učenica uspjeti savladati gradivo.- rekao je i namignuo visokoj, vitkoj djevojci koja je stajala u kutu velike dvorane. Ostali učenici tek su sada primjetili djevojku, plavih čiju valovito crveno plave kose. Sam, se osjećama malo neugodno sam dak su je svi učenici promatrali. Još prije par minuta nitko je nije ni vidio. - Pa ovo je naša nova učenica Samantha Kimberly Mercedes Ann Wattson-nastavio je Dumbledore. Pa prije nego što je svi skupa pozdravimo moramo odrediti u koji ćemo je dom smjestiti.- U tren oka dočarao je razredbeni klobuk. Sam ga je stavila pažljivo na glavu. Pogledala je kroz dvoranu. Prvo na stol Hufflepuffa, pa na Stol Slyterina, taj joj se najmanje sviđao nije znala zašto no nije željela tamo. Zatim je produžila na stol Ravenclawa, pa je pogledala na stol Gryffindora. Pomislila je- O tamo bih željela.- Jesi li sigurna?- začuo se nečiji glas. -Molim?-pomislila je- Tko li je to pitao?- -Ja, klobuk pa možda bi ti bilo lakše u Ravenclawima. rekao joj je klobuk s trunkom zabrinutosti u glasu. -Slušajte vi nemojte samno zato što sam nova postupati blaže prema meni postupajte onako kao postupate i drugima.- ljutito je odgovorila Sam. -No dobro dobro..... Gryfindor!!!! rekao je glasno. Učenici Gryfindora glasno su zapljeskali. Sam se s olakšanjem, ali teškim korakom zaputila prema stolu. Baš kad je htjela sjesti izmaknula joj se stolica i pala je na pod.
Cijela dvorana je prasnula u smejh. Posramljena zaputila se prma izlazu.

-Hej!-rekao joj je nečiji glas. -Da?- začuđeno je upitala Sam, nije predpostavljala da bi itko htio pričati s njom nakon one sramote od sinoć. Okrenula se i ugledala djovojku kušrtave kovrčave kose i pjegavog dječaka crvene kose kako idu prema joj. -Hej bok ja sam Hermiona, a ovo je Ron. Mi smo perfekti i dužnos nam je pokazati ti školu.- rekla je hermiona srdačno. -Ah, o dobro, da vam se predstavim ja sam Sam dužu verziju mog imnena je teško zapamti. Vi ste znači perfekti pa dobro kad ćemo u obilazak?- inzeneđeno je upitala Sam, nijee očekivala da će itko biti ljubazan prema njoj, bilo joj je drago što će barem malo vremena provesti s nekim.- Nakon doručka.- Pa dobro onda vidi mo se- Rekla je Sam i zaputila se prema izlazu iz društvene priostorje Gryrindora. -Sam!- viknula je Hemiona za nojm. -Da?- - Ma znam da si nova i da ne poznaješ nikoga, pa hoćeš s nama doručkovati?- ponudi joj Hermiona. -Pa može!- .... ....